fbpx Skip to main content

Savremeno digitalno doba donelo nam je okruženje u vidu digitalnih tehnologija poput računara, tableta, telefona, različitih softvera i aplikacija. Različiti softveri koji danas koristimo pomažu nam da automatizujemo zadatke, optimizujemo procese, pružaju efikasna rešenja za različite potrebe, ali su i podrška u učenju, istraživanju, transportu, zabavi. 

Možemo li da zamislimo dan bez upotrebe softvera ili aplikacija za komunikaciju?

Kako se u LionEight-u bavimo razvojem softverskih rešenja, važan aspekt poslovanja je i da znamo i razumemo kako možemo zaštiti takvu vrstu inovacija. U ovom blog-u, osvrnućemo se i istražićemo pravnu dimenziju prava intelektualne svojine u IT sektoru.

 

Pravo intelektualne svojine ima za cilj zaštitu kreativnih i intelektualnih stvaralaštava pojedinaca, kompanija i organizacija. Ova prava omogućavaju nosiocu ekskluzivno pravo na korišćenje, reprodukciju i zaštitu svojih originalnih dela ili inovacija od neovlašćenog korišćenja od strane drugih.

ŠTA JE INTELEKTUALNA SVOJINA?

 

Intelektualna svojina se definiše kao proizvod koji je nastao iz ljudskog stvaralaštva i ideja, a može obuhvatiti različite oblasti, uključujući autorska prava, patente, žigove, dizajne, poslovne tajne. 

Važno je razumeti da intelektualna svojina nije fizičko vlasništvo nad nekim materijalnim objektom, već pravno priznato pravo ili skup ovlašćenja koji nosiocu prava omogućavaju kontrolu i zaštitu njegove tvorevine.

Po pravu Republike Srbije, intelektualna svojina se deli u dve grupe:

  • Autorska ((eng. copyright) odnosi se  na originalne tvorevine u kojima je stepen iskazivanja ličnosti njihovog tvorca najviši) i srodna prava (privredni poduhvat koji pravo prepoznaje kao nešto čemu je potrebno pružiti zaštitu (pravo interpretatora, pravo proizvođača fonograma, pravo proizvođača videograma (pravo filmskog producenta), pravo proizvođača emisije, pravo proizvođača baze podataka)).
  • Pravo industrijske svojine (patentno pravo, žigovno pravo (eng. trademarks), pravo zaštite industrijskog dizajna, idr.

Patent predstavlja isključivo pravo njegovog nosioca da zaštićeni pronalazak privredno iskorišćava. Za razliku od USA, zaštita softvera se kod nas ne pruža kroz patent već kroz autorsko pravo, ali autorskopravna zaštita softvera je opšteprihvaćena kako u Srbiji, tako i u svetu. Postoje različita mišljenja o tome da li bi softver trebalo štititi patentima ili isključivo putem autorskog prava, a sa razvojem industrije ovo postaje pitanje koje privlači sve veću pažnju.

Žig u IT industriji predstavljaju oznake ili imena softvera koji mogu biti zaštićeni žigom kako bi se sprečila upotreba istih ili sličnih oznaka. U ovom slismu oznake pomažu u izgradnji prepoznatljivosti i izdvajanju jednog softverskog proizvoda od drugih na tržištu.

Poslovna tajna u IT-u mogu biti delovi softverskog koda, algoritmi ili poslovni procesi koji predstavljaju konkurentske prednosti i mogu se čuvati kao poslovna tajna. Ova pravna zaštita podrazumeva održavanje poverljivosti određenih informacija. 

ZAŠTITA SOFTVERA PRAVOM INTELEKTUALNE SVOJINE

Prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima RS, same misli i ideje nisu podložne zakonskoj zaštiti već se autorskopravna zaštita stiče materijalizacijom dela u određenoj formi. 

Ovo podrazumeva da autorsko pravo štiti konkretnu formu stvaralaštva, a ne suštine ili same ideje.

Kada to prenesemo na našu delatnost, to znači da ako dva različita programera dođu do sličnog rešenja, ali koriste različite kodove, oba softvera mogu biti zaštićena autorskim pravima.

Nosilac autorskih prava dobija pravnu zaštitu od neovlašćenog korišćenja dela u trenutku nastanka dela i nije potrebna nikakva prijava nadležnom organu, tj. registracija autorskog dela, ali neretko se autor odluči ipak za registraciju autorskih prava za softver jer se iako nije potrebna, njom olakšava obezbeđenje dokaza o postojanju autorskog dela i autorskog prava.

Kao kompanija koja je nosilac prava, Zakon o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, daje nam mogućnost da sprečimo neovlašćeno umnožavanje, distribuciju i interaktivno pravljenje dostupnim baze podataka ili njenih bitnih delova i pravo da vršimo prenos prava korišćenja softverskog rešenja davanjem licence pod određenim uslovima. 

LionEight kompanija je okrenuta IT industriji kroz razvoj inovativnih i pouzdanih web i mobilnih aplikacija u transportnoj industriji, koje predstavljaju autorsko delo u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije.

Pravni aspekti na koje treba posebnu pažnju da obrate IT kompanije kada je u pitanju zaštita intelektualne svojine su :

LICENCIRANJE 

Prilikom uspostavljanja saradnje studiozno pristupamo izradi ugovora, kako bismo obezbedili da odredbe ugovora budu jasne, precizne i razumljive za obe ugovorne strane. Ugovorom regulišemo međusobna prava i obaveze, pravila korišćenja, ograničavanje odgovornosti, a pored toga, ujedno predstavlja i dokaz o posedovanju licence i priznavanju vlasništva nad softverom.

UGOVOR O RADU 

Kada govorimo o posebnostima ugovora u IT sektoru, osvrnućemo se i na odnos između zaposlenog i kompanije. U IT sektoru, zaštita podataka igra ključnu ulogu, a odnos između poslodavca i zaposlenog u ovom kontekstu ima specifičnosti koje se posebno odnose na poverljivost, etiku i pravilno upravljanje informacijama. 

U Zakonu postojii precizna odredba u vezi prava poslodavca kada je autorsko delo kreirao zaposleni u toku trajanja radnog odnosa. Poslodavac je trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na delu, ako ugovorom nije drugačije određeno.

POVREDA PRAVA TREĆIH LICA

Neretko neizostavni elementi u okviru IT rešenja su modeli otvorenog koda (Open source software (OSS)) koji zavise od pravne regulative o autorskim pravima, određujući način korišćenja softvera, njegovog modifikovanja i distribucije.

Važno je voditi računa o potencijalnim povredama prava trećih strana, posebno u situacijama kada programer koristi prethodno kreirane delove koda ili čak delove koda drugih autora u softveru koji razvija za IT kompaniju. 

Neregulisanje ovakve intelektualne svojine može dovesti do povreda prava trećih lica, sa potencijalno visokim finansijskim posledicama zbog takvih povreda, zato je veoma bitno da programer vodi računa.

ZAŠTITA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

Razmatranje i identifikacija intelektualne svojine pre upotrebe može značajno smanjiti rizik od povreda autorskih prava i olakšati pravno regulisanje situacija koje mogu nastati tokom razvoja softvera. Svaka država na osnovu svog zakonodavnog suvereniteta i teritorijalnog principa donosi sopstvene zakone o intelektualnoj svojini. Ne postoje nikakva “međunarodna autorska prava” kojima se autorska dela automatski štite širom sveta. Smatramo da je od izuzetnog značaja edukacija koja će populaciju upoznati sa pravnom regulativom u ovoj oblasti, kao i o upotrebi softvera, ali i posledicama koje mogu proisteći iz kršenja ovih prava.

Svaka od navedenih vrsta prava intelektualne svojine pruža nosiocu određene privilegije i zaštite u vezi sa korišćenjem, reprodukcijom ili distribucijom njihovih intelektualnih tvorevina.

Ovaj sistem pruža podsticaj pojedincima i kompanijama da ulažu u istraživanje, razvoj i kreativnost, znajući da će biti zaštićeni od neovlašćenog korišćenja ili kopiranja. 

Pitanja intelektualne svojine se možda ne čine toliko važnim u poređenju sa materijalnim vlasništvom koje nam je opipljivo i koje štitimo raznim bezbednosnim mehanizmima, ali sa ekonomskog aspekta, ovo je vrednost koja je veoma značajna. 

Pitanja intelektualne svojine se možda ne čine toliko važnim u poređenju sa materijalnim vlasništvom koje nam je opipljivo i koje štitimo raznim bezbednosnim mehanizmima, ali sa ekonomskog aspekta, ovo je vrednost koja je veoma značajna. 

U savremenom društvu, posebno u sferi IT poslovanja, intelektualna svojina čini suštinski aspekt poslovnog razvoja, a bilo kakvo neovlašćeno korišćenje može prouzrokovati značajne posledice, dovodeći u pitanje konkurentske pozicije na tržištu.

 

Izvori:

Zakon o autorskim i srodnim pravima “Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 – odluka US i 66/2019)

Zakon o patentima (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018, 66/2019 i 123/2021)

Zakon o žigovima (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2020)

https://www.zis.gov.rs/prava/intelektualna-svojina/

https://zuniclaw.com/